Za­kon o ta­ko­zva­noj re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta do­ni­jet je ka­ko bi se for­ma­li­zo­va­lo po­sto­je­će sta­nje, ski­nu­la od­go­vor­nost dr­ža­ve i mi­ni­sta­ra za či­nje­ni­cu da da­nas u Cr­noj Go­ri ima­mo pre­ko 100.000 di­vlje sa­gra­đe­nih obje­ka­ta, po­ru­čio je u raz­go­vo­ru za „Dan“ di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­jan Mi­lo­vac. On je oci­je­nio da taj  za­kon pred­sta­vlja ko­nač­nu ka­pi­tu­la­ci­ju prav­ne dr­ža­ve pred pot­pu­nim ur­ba­ni­stič­kim ha­o­som ko­ji je za­vla­dao pro­sto­rom Cr­ne Go­re, te da je da­le­ko od to­ga da će se njim bi­lo šta ure­di­ti ka­da je u pi­ta­nju ne­le­gal­na grad­nja. 
Mi­lo­vac je po­ru­čio da re­gu­la­ri­za­ci­ja omo­gu­ća­va „i pra­nje rad­ne bi­o­gra­fi­je, pri­je sve­ga mi­ni­stra Bra­ni­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća, ali i či­ta­vog ni­za dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka ko­ji su svo­jom vi­še ili ma­nje ak­tiv­nom ulo­gom do­pri­ni­je­li da pro­stor Cr­ne Go­re iz­gle­da ka­ko da­nas iz­gle­da“.
– Za­kon ko­ji je Vla­da sta­vi­la u skup­štin­sku pro­ce­du­ru još 2012. go­di­ne no­sio je či­tav niz lo­ših rje­še­nja jer je pred­vi­đao mak­si­mal­nu le­ga­li­za­ci­ju po­sto­je­ćih obje­ka­ta, što sva­ka­ko ni­je bio na­čin da se pro­stor za­šti­ti i do­ve­de u pret­hod­no sta­nje i već u toj ver­zi­ji je ne­le­gal­nim in­ve­sti­to­ri­ma obe­ća­vao broj­ne olak­ši­ce. Naj­no­vi­ja ver­zi­ja za­ko­na, ko­ja je iz­mi­je­nje­na amand­ma­ni­ma sa­me Vla­de, sa­da nu­di još lo­ši­ja rje­še­nja jer se nad­le­žnost za­ko­na pro­ši­ru­je i na objek­te u zo­ni mor­skog do­bra i objek­te u za­šti­će­nim zo­na­ma, od­no­sno omo­gu­ća­va vla­sni­ci­ma ta­kvih obje­ka­ta da le­ga­li­zu­ju de­va­sta­ci­ju pri­ro­de. Usva­ja­nje za­ko­na u ovom ob­li­ku ima­će ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce po pro­stor i bo­jim se da će­mo iz­gu­bi­ti sva­ku šan­su da se sta­nje u toj obla­sti una­pri­je­di.  Da­le­ko od to­ga da će se ovim za­ko­nom bi­lo šta ure­di­ti ka­da je u pi­ta­nju ne­le­gal­na grad­nja. Za­kon se do­no­si sa­mo ka­ko bi se for­ma­li­zo­va­lo po­sto­je­će sta­nje, ski­nu­la od­go­vor­nost sa dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i mi­ni­sta­ra za či­nje­ni­cu da da­nas u Cr­noj Go­ri ima­mo pre­ko 100.000 di­vlje sa­gra­đe­nih obje­ka­ta – po­ru­čio je Mi­lo­vac u raz­go­vo­ru za „Dan“.
Po­ja­šnja­va da se ra­di o rje­še­nju ko­je je Vla­da na­knad­no uvr­sti­la u pred­log za­ko­na i po­ka­zu­je na­mje­ru da se za ne­le­gal­nu grad­nju ne ka­žnja­va­ju oni ko­ji su di­vlje gra­di­li ra­di sti­ca­nja eks­tra pro­fi­ta. Upo­zo­ra­va da ve­ći­na obje­ka­ta u zo­ni mor­skog do­bra ni­je­su so­ci­jal­ne pri­ro­de, već se ra­di o stam­be­no-po­slov­nim zgra­da­ma, vi­ken­di­ca­ma i vi­la­ma za od­mor.
Pi­ta­nje lič­ne od­go­vor­no­sti za ono što je ra­đe­no i da­lje je ključ­no, po­ru­čio je Mi­lo­vac. On sma­tra da ni­ko ne mo­že ozbilj­no da do­ži­vlja­va ovaj za­kon ili na­mje­ru Vla­de da se ob­ra­ču­na sa di­vljom grad­njom, ka­da ta­ko­zva­na „rje­še­nja” pre­zen­tu­je ka­dar po­put Bra­ni­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća.
– Mi­ni­star Gvo­zde­no­vić je po­je­di­nač­no „naj­za­slu­žni­ji” za tre­nut­no sta­nje po­vo­dom pi­ta­nja ne­le­gal­ne grad­nje i sa­mo za­hva­lju­ju­ći ne­spo­sob­no­sti tu­ži­la­štva i ne­po­sto­ja­nju po­li­tič­ke vo­lje, on se još uvi­jek na­la­zi na slo­bo­di. Umje­sto da od­go­va­ra za kri­vič­na dje­la za ko­ja ga već go­di­na­ma sum­nji­či jav­nost i za ko­je u tu­ži­la­štvu po­sto­je kri­vič­ne pri­ja­ve, mi­ni­star Gvo­zde­no­vić se jav­no­sti nu­di kao dio rje­še­nja za pro­blem či­joj eks­pan­zi­ji je u naj­ve­ćoj mje­ri do­pri­nio – po­ru­čio je Mi­lo­vac.
Di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a sma­tra po­seb­no pro­ble­ma­tič­nim što je pri­mje­na za­ko­na od­lo­že­na za mart na­red­ne go­di­ne, a to, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, mo­že sti­mu­la­tiv­no dje­lo­va­ti na sve one ko­ji bi že­lje­li da ne­le­gal­no gra­de.
– Ima­ju­ći u vi­du tre­nut­ne ka­pa­ci­te­te nad­le­žnih in­spek­ci­ja, sa­svim je iz­vje­sno da nas pri­je iz­bo­ra oče­ku­je svo­je­vr­sni gra­đe­vin­ski bum ko­ji će bi­ti mo­ti­vi­san na­mje­rom Vla­de da što vi­še obje­ka­ta le­ga­li­zu­je – upo­zo­ra­va Mi­lo­vac.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, po­se­ban pro­blem je­ste po­vla­če­nje li­ni­je na­kon ko­je se ne­le­gal­ni objek­ti vi­še ne mo­gu le­ga­li­zo­va­ti, od­no­sno do­bi­ja­nje ta­ko­zva­nog pre­sje­ka sta­nja.
– Tu li­ni­ju je mi­ni­star Gvo­zde­no­vić po­vla­čio ne­ko­li­ko pu­ta, ali bez po­u­zda­nih po­da­ta­ka sa te­re­na. Ka­ko ni Vla­da, ni­ti op­šti­ne, još uvi­jek ne­ma­ju pre­ci­znu evi­den­ci­ju o to­me ka­da je ko­ji ne­le­gal­ni obje­kat sa­gra­đen, ni­je te­ško pret­po­sta­vi­ti da će upra­vo to bi­ti pred­met naj­če­šćih zlo­u­po­tre­ba ka­da se bu­de do­no­si­la od­lu­ka šta se mo­že, a šta ne le­ga­li­zo­va­ti – re­kao je on.
Is­ti­če da Vla­da u pro­ces le­ga­li­za­ci­je ula­zi bez do­volj­no iz­gra­đe­nih ka­pa­ci­te­ta nad­le­žnih in­spek­ci­ja, što će, ka­ko ci­je­ni, do­dat­no pro­ble­ma­ti­zo­va­ti pri­mje­nu ovog za­ko­na na te­re­nu.
– Do­sa­da­šnji od­nos dr­ža­ve pre­ma ka­pa­ci­te­ti­ma ove in­sti­tu­ci­je da­je pra­vu sli­ku ko­li­ko su u vla­sti za­in­te­re­so­va­ni da se ovaj pro­blem ko­nač­no ri­je­ši. Či­nje­ni­ca da se no­vim za­ko­nom pred­vi­đa mak­si­mal­na le­ga­li­za­ci­ja go­vo­ri u pri­log tvrd­nja­ma da za­kon ne­ma za cilj po­pra­vlja­nje sta­nja, te da dr­ža­va ne že­li da ovaj pro­blem ri­je­ši u in­te­re­su gra­đa­na. Jav­ni in­te­res ni­je le­ga­li­ta­ci­ja taj­kun­skih zgra­da na pla­ži i vi­ken­di­ca na Ža­blja­ku i Adi Bo­ja­ni, što će upra­vo ovaj za­kon omo­gu­ći­ti – is­ti­če on.
A.O.


Me­tod za evi­den­ci­ju si­gur­nih i ne­si­gur­nih gla­so­va

Mi­lo­vac pod­sje­ća da smo i do sa­da ima­li pri­li­ke da vi­di­mo ka­ko lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du in­ten­zi­vi­ra­ju po­sje­te ne­le­gal­nim na­se­lji­ma, ka­ko se as­fal­ti­ra­ju uli­ce, uvo­di ulič­na ra­svje­ta i gra­de vo­do­vo­di. Upo­zo­ra­va da se sve to re­a­li­zu­je bez plan­ske do­ku­men­ta­ci­je jer se ra­di o ne­for­mal­nim na­se­lji­ma ko­ja i ne po­sto­je u pla­no­vi­ma.
– Ta­kva ak­tiv­nost pod­ra­zu­mi­je­va po­li­tič­ku po­dr­šku onih ko­ji su ne­le­gal­no gra­di­li, pa ni­je slu­čaj­no da se upra­vo sa­da ka­da su ras­pi­sa­ni ok­to­bar­ski iz­bo­ri po­no­vo ak­ti­vi­ra pri­ča o le­ga­li­za­ci­ji obje­ka­ta. Pro­ces le­ga­li­za­ci­je omo­gu­ća­va vla­da­ju­ćoj par­ti­ji da pod iz­go­vo­rom re­gu­li­sa­nja sta­nja u pro­sto­ru do­bi­je ve­o­ma pre­ci­znu evi­den­ci­ju si­gur­nih i „ne­si­gur­nih” gla­so­va, te da u ka­sni­joj fa­zi vr­ši po­li­tič­ki pri­ti­sak na njih da im po­vje­re svoj glas – sma­tra on.